Proces dobijanja piva od jecma bio je poznat jos u Sumeru i Vavilonu. U egipatskim grobnicama pronadjeni su recepti za spravljanje piva koji datiraju iz 2400 p.n.e.
Osnovne procedure za pravljenje piva u Evropu su stigle sa Bliskog Istoka. Rimski istoricari Plinije (u I veku p.n.e.) i Tacit (u I veku n.e.) pisali su kako su saksonska, keltska i germanska plemena pila pivo (vecina engleskih pojmova vezanih za pivo su anglo-saksonskog porekla).
Tokom Srednjeg veka katolicki monaski redovi ocuvali su vestinu spravljanja piva. Poznato je da su pojedini monaski redovi tokom iscrpljujucih postova pili pivo ("tecni hleb").
Hmelj pocinje da se koristi u Nemackoj u XI veku, dok na Britansko ostrvo stize u XV veku iz Holandije.
U Nemackoj je 1420. godine otkrivena proizvodnja piva procesom "donjeg vrenja". Pivo dobijeno ovim procesom prozvano je "lager" (od nem. lagern-cuvati), posto je proizvodnja trajala duze od dotadasnje proizvodnje "gornjim vrenjem" , kojim se dobija tzv. "ale" (ejl).
Industrijska revolucija unela je novine i u proizvodnju piva. Omogucena je proizvodnja lager piva i u leto otkricem rashladnih uredjaja (u drugoj polovini XIX veka). Francuski hemicar Louis Pasteur i kasnije danski botanicar Emile Hansen otkrili su proizvodnju cistih kultura kvasca, neophodnog za dobijanje vecine piva.
U XX veku proizvodnja piva postaje industrija ogromnih razmera. Pivo pocinje da se pije na svim kontinentima.  

Jecam se prvo potapa u vodu i tamo se drzi dok ne otpocne klijanje. Zatim se stavlja u kazan gde se susi. Ovako dobijeni proizvod predstavlja jecmeni slad, koji se mesa sa vrelom vodom. Smesa slada i vode odlazi u drugi lonac gde se dodaje hmelj i pocinje kuvanje. Posle kuvanja u odvojenom loncu ovome se dodaje kvasac i vrsi se fermentacija. Njeno trajanje zavisi od vrste kvasca i vrste piva koju zelimo da dobijemo. Na kraju pivo se pakuje i spremno je za upotrebu (to je i najboji deo).
Ovo je, naravno, veoma uproscen prikaz proizvodnje piva, ali sve vrste piva prolaze kroz pomenute faze. Varijacije u duzini kuvanja, temperaturi i sastojcima pivu daju odredjen ukus, miris, boju i gustinu.

Evo nekoliko zanimljivosti vezanih za pivo. Ne znam koliko su istinite, ali sigurno zavredjuju paznju!
U Vavilonu je postojao obicaj da mesec dana posle vencanja nevestin otac svog zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko on moze da popije. Medovina je, ako niste znali, pivo od meda. Posto su Vavilonci koristili lunarni kalendar, ovaj mesec se nazivao "mesec meda". Odatle i potice danasnji "medeni mesec".
Osim medovine, postoje jos neka pica slicna pivu: postoji na stotine razlicitih africkih pica koja se prave od biljaka bogatih skrobom (npr. burukutu), u Japanu se pravi sake, u Kini samsu, a u Koreji suk (sve od pirinca), u Meksiku se pravi pulque (od kaktusa), a u Rusiji kvas (od razanog hleba).
U Engleskoj se u XVII veku koristila veoma specificna casa za pivo, tzv. yard-of-ale glass. Ta casa je dugacka oko jednog jarda (90 cm) i imala je zapreminu od jedne pinte (0.5 l). Imala je otvor nalik na trubu, a na drugom kraju je obicno bilo "stopalo". Naravno, bila je veoma neprakticna za svakodnevnu upotrebu, pa je koriscenja za posebne zdravice.
Vikinzi su pre bitaka pili pice koje su zvali aul ("ale"), pa su u bitke ulazili bez straha, uglavnom bez oklopa, a cesto i nagi do pojasa.
Tokom Drugog svetskog rata americke pivare koje su htele da vojnicima salju pivo, morale su da ga pakuju u specijalne kamuflazne limenke.

Besmislena su prepucavanja oko toga koje je pivo najbolje. To je zaista pitanje ukusa i edukovanosti konzumenta. Medjutim, vrlo je lako razlikovati dobro od loseg piva.
Po meni, najbolje pivo se pravi u Belgiji. Ono ima poseban ukus i aromu. Sto se Jugoslavije tice, pivo je ovde (nazalost!) prilicno degradirano, cak do nivoa da pojedinci misle da je to pice koje piju "Cigani i rabadzije". Nase pivo je loseg ukusa, sto zbog loseg kvaliteta sirovina, sto zbog neodgovarajuceg cuvanja.
Evo moje Top10 liste stranih piva (bez nekog posebnog reda):

Leffe Abbey Beer
Hoegarden De Verboden Vrucht
Guinness Stout
Newcastle Brown Ale
Erdinger Kristallklar Weißbier
Pilsner Urquell
Murphy's Irish Red
Vondel
Grolsch Amber Ale
Tuborg Porter

i Top3 liste domacih piva:
Zrenjaninski Porter
Apatinski Pils Ligth
Pecko Svetlo (na zalost, vise se ne proizvodi-iz dobro poznatih razloga!)

home | intro | sastav piva | vrste piva | geografija | konzumiranje | degustacija | kuhinja | linkovi | na vrh