Metafora zivota-sastav piva

Sastav piva

jecmeni slad | hmelj | pivski kvasac | voda

Po zakonu o cistoci piva iz 1516. godine (Reinheitsgebot) pivo sme da sadrzi jedino jecmeni slad, hmelj i vodu. Kasnije je to dopunjeno pivskim kvascem, za koji ljudi jos nisu znali u vreme kada je Reinheitsgebot pisan. Ovaj zakon kreirao je bavarski vojvoda Wilhelm IV da bi garantovao cistocu bavarskog piva, jer su proizvodjaci piva cesto umesto skupljih sirovina (jecma i hmelja) koristili jeftinije (pirinac i kukuruz).
Ova cetiri sastojka dovoljna su za proizvodnju vecine vrsta piva. Neka specijalna piva (npr. belgijska lambic piva) sadrze i druge sastojke dodate zbog ukusa (voce, karanfilic, korijander, cokolada).

Jecmeni slad

Slad predstavlja srce i dusu piva, faktor koji odredjuje osobine piva-ukus, boju, gustinu i jacinu.
jecam Proces kojim se jecam pretvara u slad punu secera, koji je hrana za gladne kvasceve gljivice, ne menja se vec 6000 godina: jecam se potapa u vodu i drzi u njoj dok ne proklija, a zatim se susi i przi. Konacni proizvod (zrna preprzenog slada) izgledaju kao mala zrna kafe.
Przenjem slada formira se krajnji miris, ukus i boja slada. U zavisnosti od intenziteta i duzine przenja dobija se slad koji ce dati npr. pilsner zlatne boje ili crni porter.
Osim kvaliteta, od uticaja je i kvantitet slada: cinjenica je da sto se vise slada upotrebi za dobijanje piva, to je i sam ukus piva bolji.

Hmelj

hmelj Hmelj pivu daje specificni ukus i miris, ali sluzi i kao prirodni konzervans.
Kiseline koje hmelj sadrzi pivu daju gorcinu, dok njegova ulja pivu daju osoben "biljni" ukus.
Sirom sveta gaji se preko 100 razlicitih vrsta hmelja, ali najbolja piva prave se iskljucivo od jedne podvrste hmelja zvanog "noble" (plemeniti) hmelj. Noble hmelj kosta i do 20 puta vise od obicnog (prostog) hmelja i gaji se jedino u tri male oblasti u Srednjoj Evropi.
Postoje cetiri vrste noble hmelja: Saaz (gaji se u Bohemiji, u Ceskoj), Tettnang Tettnanger, Spalt Spalt i bavarski Hallertau Mittelfrueh.
Gajenje hmelja za pivo je isto sto i gajenje vinove loze za vino-zemljiste, klima i nega uticu na ukus i miris cvetova hmelja.

Pivski kvasac

Kvasac igra veoma vaznu ulogu u proizvodnji piva. On odredjuje vrstu piva (lager ili ale).
Kvasceve gljivice zvane Saccharomyces carlsbergensis proizvode elegantne lagere, dok druga vrsta, Saccharomyces cerevisiae, proizvodi jake aleove.
Kvasac je odgovoran za stvaranje alkohola u pivu i za prirodno "gaziranje" piva. Kvasac uzima secer iz piva i pretvara ga u alkohol i ugljen-dioksid. Poznata je izreka da "pivar priprema hranu za kvasac, a kvasac pravi pivo".

Voda

Suprotno uvrezenom misljenju, voda je najmanje vazan sastojak piva. Dokle god je bakterioloski ispravna, dobra je za proizvodnju piva. Ranije je voda odredjivala koja se vrsta piva od nje moze proizvesti. Danas se, medjutim, modernim tehnologijama sadrzaj minerala u vodi moze menjati i prilagodjavati odredjenoj vrsti piva.

Metafora zivota!