Metafora zivota-vrste piva

Vrste piva

BEERS Cak i u danasnje vreme, kada su razne informacije lako dostupne, domace pivopije misle da postoje samo dve vrste piva-svetlo i tamno. Pravi poznavaoci piva znaju da postoje dve osnovne vrste piva (lager i ale) i mnogo podvrsta. Lager je mnogo popularniji (narocito u Jugoslaviji), zauzima cak 90% ukupne proizvodnje piva. Sva piva mogu se odrediti ili kao lager ili kao ale. Gornjim vrenjem, uz pomoc gljivice Saccharomyces cerevisiae, dobija se ale; donjim vrenjem, uz pomoc gljivice Saccharomyces carlsbergensis, dobija se lager. Fermentacija alea traje krace na visoj temperaturi, dok fermentacija lagera traje duze na nizoj temperaturi.

*Napomena: pod gustinom piva se podrazumeva kako pivo "lezi" na jeziku (da li je kremasto ili bistro).
**Svi nazivi piva dati su u originalu (na engleskom, nemackom ili holandskom) jer mislim da je besmisleno prevoditi ih, a u srpskom jeziku, koliko ja znam, ne postoje odgovarajuci sinonimi.

Ale

na vrh

Barley Wine (vino od jecma)-bakarne do srednje braon boje; vocnog ukusa, sa dosta estara (jedinjenja alkohola i kiselina, dobijaju se prilikom fermentacije, imaju karakteristican vocni miris); srednje do jako gorko; ima vise alkohola od vecine drugih piva; cuva se u drvenim buradima cak i do 18 meseci;
Belgian Style:

Flanders Brown-bakarne boje; kiselkasto-vocnog ukusa; sadrzi dosta estara; slabo do srednje gorko;
Dubbel-braon boje; slatkog ukusa; slabo gorko; sredje do jako gusto;
Trippel-svetle boje; mutno; srednje do jako gusto; ima blag alkoholni ukus;
Belgian Ale-svetlo; gorcina je neprimetna; srednje do jako gusto; vocnog ukusa;
Belgian Strong Ale-boja varira od svetle do tamno braon; vocnog je ukusa, sa dosta estara; ima jedinstven miris; tamnija piva obojena su uz pomoc karamela; kremasto je;
Lambic ("lambek")-ovo pivo se proizvodi preko 400 godina. Proizvodi se u Briselu i to na potpuno isti nacin kao i u XVI veku; lambic je jedinstven jer se u njegovoj prizvodnji ne koristi kvasac, fermentacija je potpuno spontana; nefermentisano pivo cuva se u bakarnim tankovima na tavanima pivara, prozori se otvaraju da se pivo ohladi i na taj nacin pivo dolazi u kontakt sa gljivicama koje vrse fermentaciju; posle se pivo prebacuje u drvenu burad u kojima se cuva i lambic tako dobija svoj jedinstveni ukus; lambic je uglavnom kiselog ukusa, sa izrazenom vocnom aromom, cesto je mutan; ima vise vrsta lambica:
Faro-lambic sa secerom i ponekad karamelom; svetle do boje cilibara;
Gueuze-lambic bez dodataka; cesto se mesaju mlad i odlezali lambic (tako dolazi do sekundarne fermentacije koja pivu daje jedinstveni ukus); podseca na sampanjac;
Framboise (malina), Kriek (visnja), Pêche (breskva)-lambic kome je dodano voce; boju odredjuje vrsta voca; ovo pivo se proizvodi jedino u Briselu;
Wit (White)-dobija se od obicne psenice i jecmenog slada; moze biti zacinjeno korijanderom ili pomorandzinom korom; ima izrazit ukus hmelja; slabo do srednje gorko i gusto; estara ima vrlo malo;
Bière de Garde-ovo pivo je zapravo iz Francuske; u prevodu znaci "pivo za cuvanje"; pravi se u zimu i cuva se da bi se pilo tokom leta; cesto se pakuje u sampanjske boce; veoma je bogato alkoholom;
Trappist-ovo nije posebna vrsta piva, vec oznaka za pivo proizvedeno u Trappist manastirima, kojih ima sest: Chimay, Orval, Rochefort, Westmalle, St. Sixtus i De Scaaspkooi.
Brown Ale:
English Brown-srednje do tamno braon boje; slatkog ukusa, slabo gorko; slabog vocnog ukusa; srednje gusto;
English Mild-srednje do tamno braon boje; slabo gorko; sadrzi malo alkohola i estara;
American Brown-srednje do tamno braon boje; veoma gorko; srednje gustine;
English Style Pale Ale:
Classis English Pale Ale-svetle do boje cilibara; veoma gorko; vocnog ukusa, sa dosta estara; srednje gusto;
India Pale Ale-svetle do boje cilibara; srednje gusto; veoma gorko, sa dosta alkohola; nastalo je tako sto je English Pale Ale transportovan do britanske kolonije Indije i zato mu je dodavano vise hmelja (kao konzervansa), sto je dovelo do stvaranja nove vrste piva;
English Style Bitter:
scotch ale

postoje tri vrste bittera: Ordinary, Best (Special) i Strong (Extra Special);
ovo je standardno pivo "na tocenje" u britanskim pabovima; boja mu je zlatna do bakarna; sadrzi malo ugljen-dioksida; srednje gorko; srednje gustine; moze da ima vocni ukus;
Scottish Ale:
Scottish Light-zlatne do boje cilibara; slabo gorko; srednje gustine; moze da sadrzi estre; ima malo ugljen-dioksida;
Scottish Heavy-zlatne do bakarne ili boje cilibara; slabo gorko; srednje gusto; blagog slatkog ukusa, estri su prihvatljivi; ima malo ugljen-dioksida;
Scottish Export-zlatne do tamno braon boje; srednje gorko; srednje do jako gusto; moze da ima vocni ukus; ima malo ugljen-dioksida;
porter

Porter:
Robust Porter-crne boje; veoma gorko; moze da ima ukus "zagorelog" slada; jako gust, kremast; slatkog ukusa;
Brown Porter-srednje do tamno braon boje; srednje do jako gusto; srednje slatkog ukusa; srednje gorko;
Stout:
Classic (Irish) Dry Stout-crne boje, neprovidno; srednje gusto; srednje do jako gorko; obavezan je ukus przenog slada (slicno kafi); slatkog ukusa sa trunkom kiselosti; sadrzi osrednju kolicinu alkohola;
Sweet Stout-crne boje, neprovidno; izrazito slatkog ukusa; srednje do jako gusto; slabo gorko; sadrzi osrednju kolicinu alkohola;
Imperial (Russian) Stout-tamno bakarne do crne boje; srednje gorko; sadrzi veliku kolicinu alkohola; kremast; pravi se u Engleskoj (nema veze sa Rusijom), u XIX veku je izvozen u Rusiju, gde ga je pila carska porodica.

Lager

na vrh

Bock:
Traditional German Bock-bakarne do tamno braon boje; veoma gusto, kremasto; slatki ukus slada preovladava uz trunku cokoladnog ukusa; slabo gorko; bez vocne arome i estara;
Helles (Light) Bock-svetle do boje cilibara; ostale osobine kao i German Bock;
Doppelbock-boja mu jako varira-od svetle do tamno braon; veoma je gusto, kremasto; sadrzi puno alkohola; slabo gorko; slatkog ukusa;
Eisbock-ovo pivo se dobija zamrzavanjem Doppelbocka i uklanjanjem dobijenog leda; time se dobija koncentrat koji je veoma bogat alkoholom;
Bavarian Dark:
Munich Dunkel-bakarne do tamno braon boje; srednje gusto; ukus slican cokoladi; srednje gorko;
Schwarzbier-tamno braon do crne boje; srednje gusto; preovladava ukus przenog slada; slabo gorko; bogato alkoholom;
Dortmund/Export-svetle do zlatne boje; srednje gusto; srednje gorko; bogato alkoholom; ima izrazen ukus slada;
Munich Helles-svetle do zlatne boje; srednje gusto; slabo gorko; bez estara;
stela artois

Classic Pilsner:
ovo je najrasprostranjenija vrsta piva; originalno se proizvodi u Ceskoj, ali su makro pivare preuzele recept i pojeftinile proizvodnju; naziva se i Pilsener ili Pils;
German Pilsner-svetle do zlatne boje; veoma gorko; srednje gusto; bogato ugljen-dioksidom;
Bohemian Pilsner-svetle do zlatne boje; srednje gusto; srednje do jako gorko; aroma uglavnom dolazi od hmelja;
Vienna/Oktoberfest/Märzen:
Vienna-boje cilibara do tamno bakarne ili svetlo braon; ima ukus preprzenog slada; srednje gusto; slabo do srednje gorko; ima blagu aromu hmelja;
Oktoberfest/Märzen-boje cilibara do tamno bakarne ili narandzaste; slatkog ukusa, uz prisustvo ukusa preprzenog slada; srednje gusto; slabo do srednje gorko; ima blagu aromu hmelja; ovo pivo se pravi specijalno za Oktoberfest (minhenski sajam piva) i veoma dobro se slaze sa jelima koja se tamo sluze.

Nesvrstani (mesani) stilovi

na vrh

Ovde spadaju piva u cijoj se proizvodnji (narocito fermentaciji) koriste drugacije sirovine ili se dobijaju kombinacijom gornjeg i donjeg vrenja.
German Style Ale:
hoegaarden

Dusseldorf Style Altbier-bakarne do tamno braon boje; srednje do jako gorko; srednje gusto; fermentacija se vrsi na visim temperaturama, ali se sazrevanje odvija na niskim temperaturama;
Kolsch-zlatne boje; srednje gorko; srednje gusto; za fermentaciju se koristi kombinacija gljivica gornjeg i donjeg vrenja;
Fruit Beer-ovde spada bilo koji ale ili lager koji se pravi od voca;
Wheat Beer (pivo od psenice):
Berliner Weisse-svetle boje; bistro; vocnog ukusa, sa dosta estara; vrlo malo gorko; penusavo;
German Hefeweizen/Hefeweissbier-svetle do zlatne boje; srednje gusto; izrazenog vocnog ukusa; sadrzi dosta ugljen-dioksida; cesto su prisutni estri sa mirisom banane, vanile ili cimeta; mutno je;
Dunkelweizen-boje rdje do tamno braon; srednje gusto; moze da bude kiselkasto; slabo gorko; veoma penusavo, skoro kao sampanjac; ima ukus przenog slada;
Weizenbock-boja varira od svetle do tamno braon; veoma bogato alkoholom; penusavo; ima blago sladak ukus; ako je tamno, ima ukus przenog slada;
Smoked Beer:
dobija se od slada koji je dimljen iznad vatre; ova piva mogu biti i lager i ale; ima mnogo vrsta ovog piva, koje se razlikuju po vrsti drveta koje se koristi za dimljenje; u Neustadt pivari koristi se jedinstveni nacin za pravljenje ovog piva-veliki kameni blokovi se zagrevaju do usijanja iznad vatre i zatim se ubacuju u kazane u kojima se pivo kuva.

Metafora zivota!