Prof. dr Dragan Ðokovic

DECJA HIRURGIJA

Sadrzaj

Uvod
Glava
Vrat
Grudni kos
Abdomen
Tumori
Decja urologija
Decja ortopedija
Decja traumatologija

Home Page






Poglavlje 6.

TUMORI
Sadrzaj
Opste karakteristike 

 

Benigni tumori

 

Maligni tumori 

 

 


Tumori kod dece

 A. Opšte karakteristike

Definicija i podela

    Tumori su novotvorevine ili neoplazme nastale zbog prekomernog nesvrsishodnog bujanja sopstvenih celija organizma. Dele se na benigne i maligne tumore.

Etiopatogeneza

    Mada su u detinjstvu retki, maligni tumori su znacajan uzrok smrtnosti. Etiopatogeneza tumora u dece nije dovoljno poznata. Histološki maligni tumori se razlikuju u odnosu na odrasle i po tome što je veliki broj embrionalnog porekla, a mogu da se ispolje tek posle više godina po rodenju. Kod dece su najcešci solidni maligni tumori (45%), zatim leukemije (35%) i intrakranijalni tumori (20%). U procesu dijagnostike i terapije ucestvuje tim lekara koji se sastoji od decjeg hirurga, patologa, radiologa, hemoterapeuta, radioterapeuta, biohemicara i dr. U ovom poglavlju opisani su najcešci benigni tumori kože i najcešci maligni tumori kod dece.  

Tumori - sadrzaj


B. Benigni tumori

   Limfangiom (lymphangioma)

    Limfangiom je benigni tumor limfnog porekla, cisticne grade, najcešce lokalizovan na vratu, zatim na jeziku, aksili, rede u medijastinumu. Na vratu moze da dostigne velike razmere. Leci se operativno ekscizijom.

   Hemangiom (haemangioma)

    Hemangiom u detinjstvu predstavlja  jednu od cestih malformacija na kozi i sastoji se od proliferisanih krvnih sudova, ponekad slicno tumoru. Posle prve godine neki hemangiomi se gube i nestaju, najcešce do šeste godine. Dele se na kapilarne i kavernozne hemangiome. Zbog svoje lokalizacije (lice, usne) mogu da budu nakazni (Slika 1). Ako su u ravni koze, obicno nije potrebno lecenje. Ostali hemangiomi se prate i u slucaju njihovog rasta moze se primeniti terapija sklerozacijom ili operativnom ekscizijom. Na kozi  postoje i brojni drugi tumori kao što su dermoidne ciste, nevusi i dr. Predilekciono  mesto za dermoidnu cistu je na spoljnjem kraju obrve. Leci se operativno ekscizijom.  

Tumori - sadrzaj


C. Maligni tumori

   Wilmsov tumor (nephroblastoma)

Etiopatogeneza

    Wilmsov tumor (nephroblastoma) predstavlja maligni tumor bubrega embrionalnog porekla i otkriva se kod 50% bolesnika do cetvrte godine zivota, a u 90% bolesnika do  osme godine zivota. Histološki se sastoji od zlezdanog, mišicnog, masnog i hrskavicavog tkiva. Tumor se širi: a) lokalno u parenhim bubrega i paranefriticni prostor, b) u  regionalne  limfne zlezde i c) hematogeno, najcešce u pluca i kosti.

Dijagnoza

    Dijagnoza se postavlja klinickim pregledom (trijas: hematurija, bol zbog invazije okolnih struktura, tumor), ultrazvukom, nativnom radiografijom, urografijom (znaci kompresije, elongacije ili amputacije kaliksa), kompjuterizovanom tomografijom, renalnom aortografijom, magnetnom rezonancom i dr.

Terapija  

    Lecenje se sprovodi po odredenom protokolu hemoterapijom, nefrektomijom i zracnom terapijom.

   Neuroblastom (neuroblastoma)

Etiopatogeneza     

    Neuroblastom je embrionalni tumor, koji potice od primitiivnih celija simpatickog nervnog sistema. Moze da zahvati nadbubreznu zlezdu, simpaticke ganglije retroperitoneuma, rede ganglije vrata i medijastinuma. U abdomenu je najcešce maligan, a u medijastinumu benigan. Metastazira u regionalne  limfne zlezde, jetru, kosti, rede u pluca. U 30-40% neuroblastom se javlja u prvoj godini, a u 95% do osme godine zivota.  

Dijagnoza

    Dijagnoza se postavlja klinickim pregledom, ultrazvukom, kompjuterizovanom tomografijom i punkcijom koštane srzi u slucaju sumnje na metastaze. Laboratorijski postoji povišena koncentracija vanilmandelicne kiseline (VMA). Definitivna dijagnoza se postavlja biopsijom i patohistološkim pregledom.

Terapija

    Lecenje  se sprovodi kombinacijom operativne terapije, radioterapije i hemoterapije. Prognoza je bolja kod manje dece.

   Limfosarkom (limphosarcoma)

Etiopatogeneza

    Limfosarkom (Limphosarcoma) spada u najcešce tumore detinjstva, obicno  potice od malih celija. Tipicno se javlja u medijastinumu, ileocekalnoj regiji i tonzilama. Tumori sa  medijastinalnom lokalizacijom mogu da daju dramaticnu klinicku sliku zbog kompresije bronha (kašalj, dispnoa, venska staza vrata). Intestinalna lokalizacija moze da prouzrokuje nekompletnu intestinalnu opstrukciju, nekada i invaginaciju. Tonzilarni tumori daju metastaze u limfne zlezde vrata.

Dijagnoza

    Dijagnoza se postavlja klinickim pregledom i dopunskim metodama dijagnostike (laboratorija,  rendgen , UZ, CT i dr.).

Terapija

    Terapija, takode, spada u domen hirurgije, hemioterapije i radioterapije po odredenom protokolu.

   Rabdomiosarkom (rabdomiosarcoma)

Etiopatogeneza

    Rabdomiosarkom je najcešci tip sarkoma kod dece, narocito u embrionalnoj formi (grozdasti sarkomi ženskih genitalija). Moze da se  nade u bešici, prostati, nazofarinksu, a kod vece dece na sinovijama zglobova. Moze da bude benigne, ali i maligne prirode.

Dijagnoza i terapija

    Dijagnostika i lecenje se baziraju na istim principima kao i prethodni tumori.  

   Reticulosarkom (reticulosarcoma)

    Retikulosarkom je  redak  tumor u detinjstvu  i  moze da se javi na raznim mestima, najcešce u abdomenu, subkutanom tkivu, perifernim limfnim zlezdama, medijastinumu, kostima, širi se u regionalne limfne zlezde, jetru i slezinu.

   Hotkinova bolest (Morbus Hodgkin)

Etiopatogeneza 

    Hotkinova bolest (Morbus Hodgkin) se u više od trecine pacijenata otkriva nalazom paketa uvecanih cervikalnih limfnih zlezda, tipicno u zadnjem trouglu vrata, koji ne reaguju na antiinflamatornu terapiju. Bolest  se dalje širi u medijastinum, hilarne limfne  zlezde, jetru, slezinu itd.

Dijagnoza

    Dijagnoza se moze postaviti klinickim, laboratorijskim pregledom i  biopsijom  vratnih zlezda.

Terapija

    Lecenje se sprovodi kombinovanom terapijom: ekscizija paketa zlezda, radio i hemioterapija po odredjenom protokolu.

   Sakrokokcigealni tumor ( Tu sacrococcigealis) 

Etiopatogeneza   

    Sakrokokcigealni tumor (Tu sacrococcigealis) predstavlja tumor porekla od sva tri    embrionalna lista (ektoderma, mezoderma i endoderma) i tipicno se nalazi u repnom delu kicme nastavljajuci se na kokcigealnu kost. Moze da bude benigne i maligne  prirode. Najcešce se otkriva odmah po rodenju.

Dijagnoza

    Klinicki se nalazi tumor u kokcigealnoj regiji (Slika 2), što se moze dopuniti rektalnim tušeom i rendgendijagnostikom.

Terapija

    Leci se operativno ekscizijom tumora,  a u slucaju maligniteta i hemio i radioterapijom.

   Tumori jetre

    Tumori jetre (hepatoblastoma i hepatocarcinoma) su veoma retki maligni tumori kod dece. Na jetri se cešce mogu naci benigni tumori: kavernozni hemangiom, mezenhimni hamartomi i dr.

   Koštani tumori

 (videti  poglavlje  decje ortopedije)

Tumori - sadrzaj


Home Page Sadrzaj
Uvod - Glava - Vrat - Grudni kos - Abdomen - Tumori - Decja urologija - Decja ortopedija - Decja traumatologija

Created by Dragan B. Ðokovic © 1998 - 2002. All rights reserved. Last updatted on November 11, 2001.