Na dan 24 marta 1999. godine otpocelo je 79-to dnevno bombardovanje SR Jugoslavije. Osim fizickog unistavanja stanovnika i razazaranja zemlje u ekonomskom, komunalnom i kulturnom smislu, posledice bombardovanja ce, istovremeno, biti katastrofalne za zivotnu sredinu i zivot na ovim prostorima jos dugi niz godina. ZELENI STO je prikupio jedan broj podataka o oruzju i orudju koja su koriscena u ovome ratu kao i njihovom efektu na prirodu i stanovnistvo. Vidi - Industrijski Ciljevi u Jugoslaviji
Oruzje sa oslabljenim uranijumom
NATO je priznao upotrebu bombi ciji je vrh nacinjen od oslabljenog urana. Upotreba ovih sredstava se pravda cinjenicom da je uran najtezi elemenat u prirodi i da se na taj nacin postize bolja prodornost bombi. Pravi razlog je, medjutim, oslobadjanje od nuklearnog otpada. Oslabljeni uranijum je, naime, produkt rada nuklearnih centrala. Pentagonski zvanicnici, na primer, ukazuju na prednost ovakvog nacina oslobacanja od nuklearnog otpada pa su SAD besplatno ustupile, sa svojih nuklearnih skladista, preko 500.000 tona oslabljenog urana za izradu nove municije. Masovna proizvodnja je pocela 1977 a glavni proizvodjaci u SAD su, pored ostalih, "Honeywell" i "Aerojet". U Evropi su glavni proizvodjaci Britanija i Francuska koje oruzje i municiju sa oslabljenim uranom isporucuju NATO-u ali i Japanu, Australiji i Novom Zelandu. Prilikom eksplozije brizantnog eksploziva koji razvija vrlo visoke temperature, dolazi do oksidacije Urana iz glave projektila i do formiranja, tzv.keramicke strukture oksida odnosno oblika koji je nerastvoriv te stvaranja najfinijeg radioaktivnog praha koji se rasipa na daljinu i do desetak kilometara od mesta eksplozije, cak i u slucajevima bez vetra. Glavno zracenje iz ove radioaktivne magle je alfa zracenje koje je 20 puta razornije za ljudski organizam. Udisanjem radioaktivne prasine, pijenjem zagadjene vode ili unosenjem kontaminirane hrane, organizam se izlaze zracenju iznutra sto za posledicu ima citav niz oboljenja koja nastaju razaranjem celijske strukture i poremecaja u genetskom materijalu – od bolesti imunog sistema do najtezih oblika raka. Radioaktivne cestice se tesko izbacuju iz organizma i njihov put vodi kroz jetru i bubrege pa su ti organi najugrozeniji. Radioaktivna municija sadrzi od 380gr. do vise desetina kilograma oslabljenog uranijuma kod bombi. Eksplozijom se oslobadja od 3,000 gr., za najmanje punjenje, do 100 i vise kilograma ( u zavisnosti od tipa i velicine granate ) najfinije prasine uranijumskog oksida. Udisanjem preko 0,002 grama godisnje izaziva ozbiljne zdravstvene posledice (anemiju, rak, genetske deformacije).
 |
Za 79 dana intenzivnog bombardovanja baceno je na teritoriju Jugoslavije
preko 15,000 tona bombi i ubijeno je vise hiljada civila. Najvise bombi
je palo na Kosovo koje je postalo nuklearna pustinja. Procenjuje se da
je sveukupno ozracenje vece nego sto je bilo od atomskih bombi bacenih
na Hirosimu i Nagasaki. Povecane kolicine zracenja registrovane su u pogranicnim
delovima Madjarske ( povecanje alfa zracenja je 30-50 puta iznad uobicajenog
), Rumunije, Bugarske (bugarski naucnici su objavili da je povecana radijacija
osam puta u odnosu na normalu a da u Jugoslaviji to povecanje iznosi cak
30 puta) Makedonije pa cak i Grcke (sredinom juna 1999. je u Kozani, na severu
Grcke, registrovano povecanje radijacije od 25%, kada god bi vetar duvao
iz pravca Kosova - preko Makedonije, naravno koja je prijavila povecano
zracenje od osam puta iznad normale). Pretpostavlja se, prema ruskim izvorima,
da je na teritoriju SRJ palo najmanje izmedju 30-50 tona oslabljenog urana (vidi
levu mapu mesta napada na Kosovu).
Uranijum je istovremeno i visokotoksican metal i, tokom sukoba u Jugoslaviji
je siroko rasprsen preko citave njene teritorije. Otrovan i radioaktivan
kakav jeste, uci ce u lanac ishrane; u biljke i stoku, i tamo citav ostati
niz godina ( vreme poluraspada U-238 je 4,5 milijardi godina ). Tesko je ocekivati da ce medjunarodna zajednica
dostavljati zdravu hranu na ovo podrucje tokom tolikog perioda.
Britanski
naucnici (Roger Coghill) tvrde da ce koriscenje oruzja sa oslabljenim uranijumom
od strane NATO u ratu na Kosovu tamo prouzrokovati dodatnu smrt bar jos
10.000 osoba zbog raka. Uprkos tvrdnjama BTF ( Komisiji UN za procenu steta
na zivotnu okolinu ) da nije registrovano povecano radioaktivno zracenje
u ratnim podrucjima, prijavljeno je znatno pojacana radijacija u okolnim
zemljama. Oni takodje kazu da ce maksimalan negativan efekat oslabljenog
uranijuma biti vidljiv tek 6 meseci posle rata a da ce se prvi oblici raka,
najverovatnije leukemije, registrovati godinu dana posle toga, cime ce
biti pogodjeni svi, ukljucujuci lokalno stanovnistvo, K-FOR i humanitarne
radnike.
Po slobodnim
procenama zivotni vek novorodjene dece na Kosovu nece preci 30 godina.
Hemijsko zagadjenje
Bombardovanjem
su razorena petrohemijska i hemijska postrojenja u Novom Sadu, Pancevu,
Prahovu, Baricu. Spaljivanjem naftnih rezervoara doslo je do oslobadjanja
ogromnih kolicina otrovnih gasova koji zagadjuju atmosferu, vodu i zemljiste.
Potpuno je neprihvatljivo
da se vojna kampanja, radi postizanja vojnih ciljeva, primenjuje na nacin
kojim se direktno masovno ugrozavaju zivoti civila a u suprotnosti je sa
citavim nizom medjunarodnih dogovora, povelja, protokola i obavezujucih
zakonskih akata. Sa druge strane, razaranjem ovih postrojenja, dolazi do
zastrasujuceg zagadjenja zivotne okoline koje se ne moze lokalizovati na
ovom prostoru vec se rasprotire po celom regionu i Evropi cime se ugrozavaju
zivoti ljudi, biljni i zivotinjski svet i van Jugoslavije. Na primer, posle
razaranja pancevacke Azotare, registrovana koncentracija Vinil Hlorid Monomera
je bila 10.600 puta veca od dozvoljene. VHM je gas bez mirisa, ukusa i
boje i izuzetno je otrovan. Ogromne kolicine amonijaka i amonijacnih jedinjenja
su iscurele u Dunav koji je nizvodno od Panceva apslutno mrtva reka. Naftne
mrlje krecu se ovom rekom unistavajuci sav zivot u njoj i zagadjujuci podzemne
vode.
Osim pancevackog
industrijskog kompleksa, razorene su postrojenja petrohemijske industrije
u Novom Sadu i Prahovu - sva tri na Dunavu. Pored toga, pogodjen he citav
niz rezervoara, pumpnih i komercijalnih benzinskih stanica, itd. ciji su
pozari izbacili u okolnu atmosferu ogromne kolicine ugljen diksida, ugljen
monoksida, kiselih gasova, vodonikovih hlorida…Osim toksicnog efekta, ovi
produkti sagorevanja uticu na dodatno razaranje ozonskog omotaca ( vidi
dalje – Ozonska rupa ).
Od 16. maja 1999.g. je bombardovanjem razoreno vise elektroenergetskih, razvodnih postrojenja-
transformatorske stanice fabrike SARTID u Smederevu, topionice bakra u
Boru, u kostolackoj, lazarevackoj, obrenovackoj, niskoj, novosadskoj elektrani…
Sve ove industrijske i civilne transformatorske stanice imaju i ogromne,
visokonaponske transformatore od kojih neki koriste mineralno ulje
za hladjenje ( u svakom takvom transformatoru se, a ima ih bar dva u svakom
od pomenutih postrojenja, nalazi najmanje po 10 tona takvog ulja ). Mineralno
ulje, posebno ono koje je korisceno u nekoliko od pomenutih transformatorskih
stanica ( Smederevo,Bor i Kragujevac ), je izuzetno toksicno i kancerogeno.
Jedan litar PIRALENA moze zagaditi oko 4.000.000 litara vode! Istovremeno,
prilikom sagorevanja ovog ulja razvija veoma otrovan gas a samo ulje
je apsolutno nerastvorivo i ostaje u zemlji i vodi zauvek.
Prema izvorima
UN, tokom vazdusnih udara NATO, doslo je do izlivanja i oslobadjanja preko
135.000 tona toksicnih materija ( samo u Pancevu se izlilo 8 tona zive,
900 tona VHM, 800 tona hlorovodonicne kiseline, 1.400 tona etilen dihlorida
koji razara hormonski sistem, 10.500 tona amonijaka, 1.000 tona kausticne
sode, 100 tona tecnog hlora, dioksin, fozgen... ; u Baricu je doslo do
odlivanja ogromnih kolicina hlorovodonicne kiseline u Savu, u Lucanima
je posle razaranja fabrike doslo oslobadjanja sirovina iz procesa proizvodnje
nitroglicerina i do momentalnih posledica po zivi svet u okolini
postrojenja a ljudi koji su rasciscavali teren dobili su opekotine po kozi
i imali teskoce u disanju.
Nuklerne pretnje
Institu za nuklerana
istrazivanja u Vinci se nalazio na listi meta NATO pakta i postojala je
velika bojazan da taj objekat bude pogodjen. Istina je da reaktori u institutu
ne rade vec petnaestak godina ali se u krugu instituta nalazi odredjena
kolicina obogacenog uranijuma U-235 koji je sluzio kao gorivo. Osim toga,
Institut je mesto deponovanja nuklearnog otpada iz citave Jugoslavije,
iz medicinskih i industrijskih uredjaja. Gorivo, otpad i materijali iz
laboratorija za ispitivanje su nedovoljno dobro uskladisteni i razaranje
ovog objekta dovelo bi do posledica koje bi bile znatno vece od cernobiljske
katastrofe, kako za Jugoslaviju tako mnogo vise i za citavu Evropu. Iako
je bombardovanje prestalo, nedovoljno dobra zastita samog instituta i njegove
okoline predstavlja stalnu pretnju od nuklearnog akcidenta koji se moze
dogoditi i usled teroristicke akcije.
Naftne mrlje
koje se krecu Dunavom predstavljaju, osim direktnog ugrozavanja biljnog
i zivotinjskog sveta u ovoj najvecoj evropskoj reci, veliku opasnost po
rad nuklearne elektrane u Kozloduju, u Bugarskoj. U njoj se nalazi 6 reaktora
od kojih su cetiri komada VVER-440/230, stare, istocnonemacke proizvodnje
i ne zadovoljavaju medjunarodne sigurnosne standarde. Oni se, naime, hlade
direktno vodom iz Dunava te bi zacepljenje cirkulacionih pumpi usled nailaska
nafte prouzrokovalo pregrevanje reaktora i nuklearnu katastrofu. Naime,
po prestanku rada pumpe, reaktor bi morao da se zaustavi u roku od 30 minuta,
u suprotnom moze doci do nuklearne eksplozije!
Meke bombe
Jugoslovenski
prostor je postao mesto ispitivanja svih vrsta novih oruzja i orudja. Jedan
od tih “noviteta” su tzv. “grafitne bombe” odnosno, kako ih njihovi tvorci
zovu, “meke bombe”. Ova vrsta oruzja ima za primarni cilj da onesposobi
elektrorazvodna postrojenja i tako razori energetski sistem jedne zemlje.
Prva generacija je upotrebljavana u irackom ratu kada su na dalekovode
bacane grafitne trake koje su izazivale kratke spojeve i prekid rada elektrodistributivnog
sistema. Kod nas je stigla druga generacija koja je napravljena u obliku
kasetnih bombi sa velikim brojem malih kontejnera napunjenih kalemovima
od posebnih vlakana. Vlakna su nacinjena od silicijuma, debljine 11-15
mikrona oblozenog aluminijumom radi visoke provodljivosti. Kada ovakva
bomba eksplodira iznad postrojenja, dolazi do formiranja fine superprovodne
mreze koja pada na objekat i izaziva citav niz kratkih spojeva. Veci deo
se, medjutim, rasipa u prah od sitnih cestica raspadnutog vlakna koja lebde
u prostoru. Vlakna se bukvalno lepe za razvodne elemente i ponasaju se
kao “cvsta voda” koju je tesko skinuti.
Pored ovog ociglednog
dejstva, ove bombe imaju i drugi, dugorocno katastrofalni efekat. Ova vlakna
su, po svom sastavu i strukturi ista kao staklena vuna koja se koristila
u izolaciji – staklo je takodje sacinjeno od slicijuma, i kada se
udahnu, zadrzavaju se u plucima. Staklena vuna je veoma stetna i zato je
strogo zabranjena za upotrebu. Vlakna se ne raspadaju i ostaju u okruzenju
vecno.
Indirektna steta
razaranja elektroenergetskog sistema na prirodnu sredinu se moze videti
u Boru, na primer, gde nedostatak el.energije onemogucava preciscavanje
vazduha i dima koji izlazi iz postrojenja u rudniku bakra. Ti gasovi sadrze
ogromne kolicine sumporovih oksida i dolazi do formiranja sumporne kiseline
u okolnoj atmosferi koju ljudi u Boru udisu! Takodje dolazi do pojava kiselih
kisa koje razaraju zivotnu sredinu u neposrednoj blizini ali i u citavom
regionu Balkana.
Prema zvanicnim podacima NATO-a, iznad Jugoslavije je, tokom 79 dana vazdusnih napada, izvrseno 35.219 naleta vojnih aviona. Vojni avioni lete na visinama od 10-15 kilometara, upravo na onoj na kojoj se nalazi ozonski omotac. Motori ovih letecih masina bukvalno jedu ozon i rezultat toga je da je iznad ovog dela Balkana, kao i iznad dela Italije, nastala ogroma ozonska rupa ( podaci se mogu proveriti na zvanicnom NASA sajtu http://daac.gsfc.nasa.gov/data ). Posledice ovog fenomena je povecana kolicina ultraljubicastog zracenja koje izaziva rak koze i degeneraciju biljnog i zivotinjskog sveta. Ozonska rupa se krece prema Severo-Zapadnoj Evropi i uskoro ce ugroziti citav region. Osim toga, primena i ispitivanja u okviru HAARP projekta ( vidi dalje ) takodje dovode do destrukcije ozonskog omotaca.
Manipulacije sa atmosferom i klimatskim promenama
Od pocetka maja ove godine doslo je do pojave niza izuzetno neobicnih klimatskih pojava koje su prijavljene sa citave teritorije Srbije. Rec je o izuzetno snaznom i intenzivnom atmosferskom, elektricnom praznjenju uz grad velicine rukometne lopte koji je u potpunosti unistio useve. Takodje su zabelezene veoma jake, monsunske kise sa kolicinom padavina od preko 150 l/m2 za jednu noc. Takve klimatske devijacije nisu poznate na ovim prostorima, ni u tom obliku ni u tom intenzitetu. Postoje izvesne naznake da su koriscene vestacki nacini pobudjivanja jonosfere kako bi se izazvali poremecaji u nizim slojevima atmosfere. Od ranih 60-tih godina, americka vojska intenzivno razvija projekat HAARP koji je i dalje veoma aktuelan. HAARP se bavi ispitivanjima upotrebe jonosfere u vojne svrhe za onemogucavanje komunikacijskih sistema, razaranja delova ozonskog omotaca i emisije visokoenergetskog zracenja ( vise o HAARP projetku mozete naci naci na internet prezentaciji http://w3.nrl.navy.mil/projects/haarp/index1.html ). Sasvim izvesno je da nedostatak ozona u stratosferi indirektno utice na klimatske promene nad odredjenim podrucjima.
Bilo bi veoma
znacajno da se nevladine organizacije aktivno ukljuce u evidentiranje ekoloskih
steta u oblastima u kojima deluju. U ovoj fazi, i sa opremom koje NVO (ne)
poseduju, nije moguce izvrsiti kvalitativnu procenu same stete, medjutim,
evidencija o dogadjajima koji uzrokovani bombardovanjem moze u velikoj
meri pomoci da se odredi dalja potrebna procedura procene ali i da se detektuju
potrebe u saniranju steta. To direktno moze odrediti buduce programe iz
domena zastite zivotne sredine koje bi nevladine organizacije mogle pokrenuti
i voditi na svom podrucju.
Molimo Vas da
nam dostavite sve infortmacije sa kojima raspolazete kako bi mogli da napravimo
presek stanja na terenu i da trazimo podrsku pojedinim individualnim i/ili
zajednickim projektima.
ZELENI STO
********************************
| Istorija procene ekoloske stete |
 Pisite
nam |
|